Sistemi za kontrolu pristupa služe za dodeljivanje prava ko, kad i gde može da pristupi štićenom prostoru. Evidentiraju uspešne i neuspešne pristupe štićenom prostoru. Kontrolom pristupa se reguliše ulazak u i/ili izalak iz štićenog prostora. Ovaj sistem bi trebalo integrisati sa ostalim alarmnim sistemima kao što su: protivprovalni i protivprepadni sistem, sistem video obezbećenja, sistem zaštite od požara, itd…
Definicija kontrole pristupa
Kontrola pristupa je način ograničavnjaa pristupa sistema fizičkih ili virtualnih resura. U računarstvu, kontrola pristupa je proces kojim se korisnicima omogućava pristup i određene privilegije u sistemima, resursima ili informacijama. U kontrole pristupa, korisnici moraju pokazati akreditive pre nego što se može odobriti pristup. U fizičkim sistemima, te akreditive mogu doći u mnogim oblicima, ali akreditivi koji se ne mogu preneti obezbeđuju najveću sigurnost.
Na primer, “ID” kartica može da deluje kao kontrola pristupa određenom stićenom objektu. Na ovaj način postoji mogućnost da se oblašćenje prenese ili ukrade tako da ovo nije najbolja metoda regulisanja kontrole pristupa.
Sigurnija metoda za kontrolu pristupa obuhvata dva faktora autentifikacije. Osoba koja želi pristupiti stićenom objektu mora pokazati akreditive i drugi faktor da potvrdi identitet. Drugi faktor bi mogao biti kod pristupa PIN kod ili čak biometrijsko čitanje.
Postoje tri faktora koji se mogu koristiti za autentikaciju:
Nesto poznato samo korisniku kao sto su sifra ili PIN kod
Nesto sto je deo korisnika kao sto je skeniranje otisaka sake ili prsta ili drugog biometrijska čitanja
Nešto što pripada korisniku kao što je kartica ili ključevi.
Za kompjutersku bezbednost, kontrola pristupa uključuje ovlašćenja, autentifikaciju i prepoznavanje identiteta u pokušavaju da odobri pristup.Modeli kontrola pristupa koriste subjekat i objekat . U ovom slučaju subjekat bi bio čovek koji pokušava da dobije pristup nad nekim stićenim objektom sto bi bio najčešće softver. U računarskim sistemima koristi se spisak za kontrolu pristupa koji sadrži spisak dozvola i korisnika nad kojima ove dozvole važe. Ovi podatke mogu videti samo određeni ovlašćeni ljudi ali ne i od bilo kog korisnika i sve ovo je regulisano opet kontrolom pristupa. Ovo omogućava administratoru da obezbedi informacije i postavi određena ovlašćenja nad korisnicima kada i gde ko može da pristupi.
Tipovi čitača za kontrolu pristupa
U početku za kontrolu pristupa koristili su se šifarnici a potom magnetne kartice. U poslednjem vreme za sve češće koriste kombinovani sistemi tj. protivrovanli sistemi sa kontrolom pristupa. Postoji nekoliko vrsta šifarnika a to su:
Šifarnik samo sa tastaturom
Šifarnici sa malim “LED” displejom
Šifranici sa “LCD” monitorom na “TouchScreen”
“RF ID” kartice su identifikacione kartice kojim se korisnici identifikuju prinošenjem čitaču a da nemoraju da ostvare fizički kontakt između kartice i čitača. Svaka kartica ima svoj kod definisan antenom koja se nalazi u unutrašnjosti kartice. Postoje 3 vrste ovih čitača a to su:
“RF ID” čitači spoljašnju upotrebu
“RF ID” čitači za unutrašnju upotrebu
“RF ID” čitači i za kombinovanu upotrebu (spoljašnju i unutrašnju)
Za kontrolu pristupa u kojoj se traži veći stepen bezbednosti korisiste se biometriski čitači kao sto su:
Čitači Otiska Prsta
Čitači linija šake
Čitači za prepoznavanje glasa
“2D” i “3D” čitači za fizionomiju lica
Čitači zenice jednog ili oba oka